Vasko Popa je rodjen 1922. godine u Grebencu u Banatu. Studirao je u Beogradu i Bukurestu, a bio je i urednik izdavackog preduzeca NOLIT. Umro je u Beogradu 1992. godine.
Vasko Popa je predstavnik posleratne avangarde u srpskoj knjizevnosti. Zajedno sa Miodragom Pavlovicem, pocetkom pedesetih godina, preokrenuo je smer srpskog pesnistva. Zahvaljujuci njima, srpska poezija je dobila na ozbiljnosti i naglasenoj modernosti u jeziku, tematici, u odnosu prema svetu i shvatanju pesnistva ali, to je nailazilo na nerazumevanje, otpor i ostru kritiku. To je poezija koja ustaje protiv "kubikaske poezije" (poezije koja je stvarana na gradilistima i slavila poduhvate). Ona ne zeli nista da idealizuje, da slavi i pretvara u pevanje "meke i nezne atmosfere" kako bi sve bilo po meri citalaca i politike. Bas zbog toga sto je Popina poezija bila bunt i svojevrsni prevrat u srpskom pesnistvu, ona je i bila negirana. Tako kriticar Milan Bogdanovic, koji ugadja ideologiji toga doba, pise da je to vracanje na "poruseni i u korov zarasli" futurizam i nadrealizam, odvajanje poezije i od coveka i od zivota, "prkosenje besmislom" i coveku i zivotu.
The toga picta may have had an Etruscan origin, as...
Vasko Popa
ONA WorkshopZbog toga je i Popin distih: "Konj / Obicno osam nogu ima..." oznacio kao apsurdnu sliku i najveci pesnicki besmisao jer se nije ni culo ni videlo da konj ima osam nogu. U tome nije prepoznat utisak koji konj ostavlja u trku na coveka posmatraca, odnosno "stvaralacka imaginacija koja vrsi montazu vidjenog i od toga pravi moderno pesnicko izricanje istine".
Nakon prve pesnicke knjige Kora (1953), Popa je objavio sledece zbirke pesama: Nepocin-polje (1956), Sporedno nebo (1968), Uspravna zemlja (1972), Kuca nasred druma (1975), Zivo meso (1975), Vucja so (1975) i Rez (1981). Priredio je i antologije: Od zlata jabuka (1958), Urnebesnik (1960; narodni humor) i Ponocno sunce (1962; narodna snovidjenja).
Za Popinu poeziju karakteristicno je da pesnik polazi...