U knjizi ÃÂKuca duhovaÃÂ predstavnici siromasnog drustvenog sloja su porodica Garsija, Migel, Amanda, Transito Soto, kao i sluge u kucama del Valje i Trueba. Medjutim nemaju svi ulogu istog znacaja u klasnim borbama. Najistaknutiji borci za slobodu su Pedro Garsija Treci i Migel. Njima se pridruzuje i Hajme, i pored toga sto je on sin Estebana Trueba, jednog od najbogatijih ljudi u zemlji. Na nekoliko primera moze se videti kako razmisljaju i reaguju radnici, seljaci i drugi siromasni ljudi.
Garsije su simbol radnicke klase: od pamtiveka oni su bili nadnicari na imanju Tri Marije. U romanu se govori o nekoliko Garsija.
Prvo saznajemo o Pedru Garsiji Starijem. Taj pripadnik domorodackog stanovnistva je jedan od najstarijih zitelja Tri Marije. Postuje ga Esteban Trueba jer mu je u vise navrata pomogao svojim poznavanjem indijanske tradicije. On predstavlja vrstu radnika koji je odrastao u ubedjenju da jedino gazda moze da upravlja imanjem i da se u te zakone ne treba mesati.
Pedro on Bridge 1
Pedro
El Monte de San PedroPedro Garsija Stariji nije dovodio u pitanje gazdin autoritet, prihvatajuci je svojevrsni feudalni sistem u kome je ziveo dugi niz godina. Tako su razmisljali i drugi seljaci sto pokazuje da se ÃÂocigledno svih ovih godina niko od napolicara nije usudio da napusti svoj kucerak i nastani se u velikoj, praznoj gazdinskoj kuciÃÂ (Aljende 59).
Njegov sin, Pedro Garsija Mladji, je postavljen za nadzornika imanja kada je Trueba obnovio imanje. ÃÂTruebi je bilo jasno da je ovaj prosti seljak pametniji od ostalihÃÂ (Aljende 72). ÃÂPedro Garsija Mladji ga je mrzeo, iako nikada nije imenovao to mucno osecanje koje ga je zbunjivalo i peklo u dusiÃÂ (Aljende 73). Ipak znao je da nikada nece smeti da mu protivreci, jer on je bio gazda. Sudjeno mu je da do kraja zivota podnosi njegov bes, nadmenost i obesne naredbe. Iako se u sebi nije pokorio, Pedro Mladji to nije pokazivao i je prihvatao bez pogovora postojeci sistem.
Pedro Garsija Treci je takodje predstavnik radnicke nize klase, ali i revolucionar u dusi. On je imao ljubavnu vezu sa Blankom, cerkom Estebana Truebe sto je dokaz njegovog neprihvatanja klasnih razlika i njegove hrabrosti da se bori za ljubav zene koju voli. Bio je u stanju i da se suprotstavi gazdi, jer je pripadao sasvim drugacijoj generaciji Garsija koja ne prihvata bogomdano gazdino vlasnistvo nad Tri Marije i nad njihovim zivotima. Pedro je na imanju Tri Marije zaista bez prekida govorio o pravicnosti. Jedini se drznuo da prekosi gazdi iako ga je zbog toga otac, Pedro Mladji, redovno batinao. Pedro je unosio subverzivnu literaturu medju radnike na Tri Marije. Pisao je revolucionarne pesme, o kokoskama i lisici, metaforama za obespravljene radnike i nadmene veleposednike. Pedro nije ratoboran u svojoj zelji za promenom drustva, vec pokusava da to ostvari kroz pesme, skupove, pamflete, razgovore sa seljacimaÃÂ Esteban Garsija je bio sin vanbracnog deteta Estebana Truebe. ÃÂNjegova baba Panca Garsija pre nego sto je umrla uspela je da mu zatruje detinjstvo pricom o tome kako bi njegov otac, da se rodio umesto Blanke i blizanaca, nasledio Tri MarijeÃÂ ÃÂ (Aljende 206). Ovaj Garsija se takodje bori protiv Estebana Truebe, medjutim to ne radi iz ideoloskih ubedjenja, vec samo zbog svoje koristi. Tako da njega ne mozemo svrstati medju revolucionare.
Osim Pedra Treceg, veliki revolucionar bio je Migel. Bio je student i levicarski vodja obuzet potragom za pravdom. ÃÂMigel joj je objasnio da su izbori obicna komedija, da je svejedno ko ce pobediti, da revolucija ne moze da se izvede preko glasackih kutija vec preko krvi naroda I da je mirna revolucija, uz demokratiju i punu slobodu, sama po sebi protivrecnaÃÂ(Aljende 295). Migel se razlikuje od Pedra Treceg zbog svog stave o revoluciji. Migel smatra da se ÃÂnasilju sistema treba odupreti nasiljem revolucijeÃÂ (Aljende 307). To je kljucna stvar po kojoj se ova dva revolucionara razlikuju.
Izbori za predsednika su oduvek bili namestani, iako su socijalisti i dalje pokusavali da vlast osvoje demokratskim putem. Pedro Treci je govorio ÃÂda su sledeci izbori prilika da zbace jaram s kojim su odvajkada ziveliÃÂ (Aljende 157). Medjutim seljaci su znali da ce gazde uvek znati za koga glasaju, iako je na papiru glasanje tajno. ÃÂiskustvo ih je naucilo da lisica uvek na kraju pojede kokoskeÃÂ (Aljende 157). Iz tog razloga su se plasili da glasaju za socijaliste. Tako je objasnjeno kako je konzervativni rezim opstao dugi niz godina.
Medjutim kada konzervativci nisu uspeli da podmite i zastrase vecinu radnicke klase, desile su se neocekivane promene. Socijalisti su dosli na vlast jer su oni obecavali pravednije I bolje uslove za zivot. Zemlja se podelila. Dok su se bogatasi svim silama trudili da sruse socijalisticku vladu, radnici i seljaci su se trudili da je odrze. Ali uz pomoc novca, medija i stranih obavestajnih sluzbi, socijalisticki predsednik je svrgnut, a na celo je dosla vojna hunta.
Aljende je uspesno prikazala motiv klasne borbe. Iz razlicitih perspektiva se opisuju borba za jednakost i pravdu. Vidimo kako najvisi slojevi, kao Esteban Trueba, vide zelju naroda da se oslobode ugnjetavanja. Prikazani su i siromasni slojevi i njihov put od poniznih slugu do revolucionara koji se bore za svoja prava. Tako dobijamo punu i objektivnu sliku covekove iskonske teznje za slobodom. Koliko je znalacki opisala ovu borbu, svedoci to da opis moze prihvatiti kao univerzalan za vecinu zemalja na svetu.
Bibliografija:Aljende, Izabela. KuÃÂa duhova. Beograd: Narodna knjiga- Alfa, 2005.
Line art drawing of a man in a toga.
Tako, from left to right: Dušan Ćućuz, Slobodan...
Wattana Wittaya Academy