Medjunarodna trgovina proizvodima intelektualne svojine (international trade in IP)

Essay by bogdanstUniversity, Bachelor'sA+, October 2007

download word file, 31 pages 0.0

Downloaded 3174 times

Me|unarodna trgovina proizvodima intelektualne svojine .

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA ME\UNARODNA TRGOVINA

TEMA: Me|unarodna trgovina proizvodima intelektualne svojine

Student:

Bogdan Stojiqkovi}

BEOGRAD, MAJ 2006.

�

INTELEKTUALNA SVOJINA

Intelektualna svojina je svojinsko pravo koje se daje osobama nad stvarala{tvom wihovog uma. Ona obi~no daju tim osobama ekskluzivno pravo nad upotrebom wihove kreacije na odre|eno vreme. Obi~no se sva intelektualna svojin deli na dve vrste:

AUTORSKA SVOJINA NAD UMETNI^KIM I KWI@EVNIM DELIMA - za{tita prava autora tvoraca kwiga i drugih pisanih oblika, muzi~kih kompozicija, slika, skulptura, kompjuterskih programa i filmova putem COPYRIGHT-a na minimalni period od 50 godina posle smrti autora. Tako|e se na ovaj na~in {tite srodna prava izvo|a~a, glumaca, muzi~ara i producenata fonograma. Osnovni dru{tveni razlog za za{titu autorske svojine je ohrabrewe i hagrada za kreativni rad.

INDUSTRIJSKA SVOJINA - {titi sve pronalaske koji nalaze primenu u industriji. Ona se mo`e podeliti u dve podgrupe:

Jedna podgrupa se mo`e okarakterisati kao za{tita odre|enih znaka, u ovom slu~aju TRADEMARK, koji prave razliku izme|u proizvoda i usluga jednog proizvo|a~a i proizvoda i usluga koje nisu od tog proizvo|a~a; i indikatora geografskog porekla koje ozna~ava da proizvod poti~e iz odre|enog predela gde je data odlika svojstvena mestu porekla.

Za{tita ovakvih oznaka treba da obezbedi i po{tenu konkurenciju i za{titu potro{a~a omogu}avaju}i im da se informi{u dok prave odluke izme|u raznih roba i usuga (za{tita mo`e da traje neograni~eno, zavisno da li je ta oznaka jo{ uvek prepoznatqiva).

Druga podgrupa obuhvata za{titu koja prvenstveno treba da podstakne inovacije i napredak u tehnologiji. Ovde se ubrajaju pronalasci za{ti}eni patentom, industrijski dizajn i trgova~ke tajne. Osnovni dru{tveni razlog za za{titu je pru`awe sigurnosti za rezultate ulagawa u razvoj nove tehnologije ~ime se daje podstrek za finansirawe istra`ivawa i razvoja.

Naj~e{}a sredstva za{tite su:

PATENTI - koji daju pronalaza~u pravo da na odre|eno vreme spre~i druge da prave, koriste ili prodaju wegov pronalazak bez wegovog prethodnog odobrewa. To je dogovor izme|u pronalaza~a i dr`ave kojim je pronalaza~u dozvoqen na odre|eno vreme monopol nad wegovim pronalaskom zato {to je isti pustio u javnost. Pronalazak mora da zadovoqi odre|ene uslove da bi se za|titio patentom: da je nov (da nije neki wegov zna~ajni deo ranije pu{ten u javnost); da je inovacioni pomak napred ({to se odre|uje prema stru~nom licu iz date oblasti); da je industrijski prihvativ. Patenti su ograni~eni teritorijalno (patent prijavqen u jednoj zemqi ne va`i van te zemqe) i vremenski od 5 do maksimum 20 godina (opet zavisno od zemqe). Patent mo`e imati ogromni zna~aj za pronalaza~a jer mo`e biti predmet prodaje ili trgovine ili prepisivawa na druge. Ogroman zna~aj mo`e imati i na druge qude, jer se mo`e dosta nau~iti iz tu|ih patenata, mo`e spre~iti da neko eventualno "otkriva" ne{to {to ve} postoji, a mo`e i da stimuli{e daqi razvoj ideje (po isteku patenta).

TRADEMARK - je bilo koji znak koji mo`e da napravi razliku izme|u proizvoda i usluga jednog proizvo|a~a od proizvoda i usluga bilo kog drugog. Taj znak podrazumeva re~i, oznake, slogane, boje, trodimenzionalne oblike, ponekad i zvukove i gestikulaciju. Koristi se da bi potro{a~i mogli da prepoznaju proizvod odre|ene firme.

DIZAJN - se odnosi na izgled celog ili jednog dela proizvoda koji rezultira u linijama, konturi, obliku, teksturi ili materijalu tog proizvoda ili wegovog ukrasa. On daje monopol vlasniku nad dizajnom {to zna~i da niko drugi ne mo`e odre|eno vreme da pravi, koristi ili prodaje proizvode sa primewenim dizajnom bez prethodnog odobrewa.

COPYRIGHT - daje stvaraocima materijala {ire upotrebe poput kwi`evnih dela, slika, muzike i filma komercijalna prava preko koji mogu da kontroli{u materijal na vi{e na~ina, poput umno`avawa, objavqivawa na bilo koji na~in. Tako|e autoru daje i moralna prava koja }e da ga prepoozawu kao stvaraoca. Za{ti}en materijal se naziva "delo". Ali ova za{tita se ne odnosi na ideje. Svrha za{tite je da se da autoru nagrada (naj~e{}e se misli u ekonomskom smislu) za trud ~ime se podsti~e daqa kreativnost i stvarawe novih materijala koji }e svima doprinositi. Za{ti}eni materijal je obino rezultat kreativne sposobnosti i zna~ajnog rada, pa i finansija, tako da bez ove za{tite drugi bi mogli lako da iskoriste materijal bez nadoknade autoru. Tako naj~e{}e korisnici materijala moraju da imaju dozvolu autora, mada ima nekih retkih izuzetaka. Za{tita nastupa automatski po objavqivawu.

OSTALE MERE - poput prava izvo|a~a, za{tita trgova~kih tajni poverqivim sporazumima, za{tita datoteka (koje nisu za{ti}ene COPYRIGHT-om), za{tita indikatorima geografskog porekla,..

Moraju se razlikovati dve vrste prava: komercijalna i moralna. Komercijalna prava daju pravo pronalaza~u da komercijalno iskoristi svoj pronalazak (naj~e{}e nov~ano i naj~e{}e ustupawem ili prodajom). Moralna prava autora obuhvataju: pravo prve objave (autor ima pravo da odlu~i kada i kako }e wegovo delo postati pristupa~no javnosti), pravo na priznawe autorstva (autor ima pravo da bude priznat i ozna~en kao autor dela), pravo na po{tovawe autorskog dela i ~ast ili ugled autora (autor ima pravo da se usprotivi svakoj promeni, preradi ili drugoj izmeni svoga dela i svakom kori{}ewu dela koji ugro`ava wegovu ~ast ili ugled).

Za vreme funkcionalnog trajawa za{tite trebalo bi da bude olak{an transfer tehnologije u vidu stranih direktnih investicija, zajedni~kih ulagawa (joint ventures) i licenci.

�

RE[AVAWE PROBLEMA INTELEKTUALNE SVOJINE

Kako se ravijala me|unarodna trgovina, i trgovina uop{te, sa trendom razvoja tehnologije, po~elo se uvi|ati da novi predmet trgovine, intelektualna svojina, se ne mo`e svrstavati pod tradicionalne okvire, i samim tim ne va`e ista pravila kao za trgovinu drugim robama.

Kao osnovni problem se iznosi potreba regulacije po pitawu za{tite intelektualne svojine, i shodno tome propisivawa mera sprovo|ewa i sankcionisawa u slu~aju kr{ewa istih. Osamdesetih godina dvadesetog veka mnoge zemqe nisu imale jasno definisanu politiku po pitawu za{tite inetektualne svojine, ne priznavawa patenata, dizjana, indikatora geografskog porekla… Mnoge zemqe su kr{ile tu za{titu zloupotrebom obavezuju}ih dozvola, za{tita koju su poznavale nije bila dovoqno dugog veka, a i vr{ena je diskriminacija stranih firmi {to im je ote`avalo dobijawe odgovaraju}e za{tite za svoju intelekualnu svojinu. Oko sprovo|ewa svoje za{tite inetelektualne svojine, mnoga preduze}a su nailazila na probleme u pravosudnom sistemu, nedostatku odgovaraju}eg izvr{nog organa, problema dokazivawa, ote`anost pristupa kompetentnom pravnom i administrativnom telu, i povrh svega trajawa i tro{kova tih procesa. Ovo je bio posebno veliki problem mawim preduze}ima i proizvo|a~ima sa ograni~enim (malim) sredstvima. Poreme}aji u tokovima trgovine (i spoqne i unutra{we) su dolazili usled neovla{}enog kopirawa, pravqewa ili prodaje za{ti}enih proizvoda od strane zemqe ili zemaqa koje nisu vlasnici za{tite, te potom prodaje istih proizvoda u neke druge zemqe. Tako legitimno napravqeni proizvodi nisu mogli da se izvoze na neko tr`i{te zbog tih nedozvoqenih kopija, ili ~ak da se prodaju na doma}em tr`i{tu zbog uvoza tih nedozvoqenih kopija. Vr{ilo se lo{e regulisanom za{titom intelektualne svojine obesrabrewe pronalaza~a za daqe napore u istra`ivawu, pronala`ewu novih ili usavr{avawu postoje}ih, kao i u trgovini i ulagawu u iste. Neke zemqe su koristile za{titu intelektualne svojine da bi destimulisale uvoz i podsticale doma}u proizvodwu, koja je naj~e{}e bila neadekvatna i/ili neefikasna. I sam uticaj na me|unarodnu trgovinu koji je imalo neslagawe oko za{tite intelektualne svojine. Te`ilo se tome da se razjasne {ta su ta~no trgovinski aspekti intelektulne svojine i {ta oni sve pokrivaju. Problem oko ta~nog definisawa je sa sobom vukao i opasnost da mere koje se odrede za sprovo|ewe i sankcionisawe ne deluju restriktivno na me|unarodnu trgovinu.

Kako su uglavnom izvoznici intelektualne svojine razvijene zemqe, one su i ponajvi{e o{te}ene nedostatkom regulacije, tako da su 1987. godine po~eli pregovori oko regulisawa trgovine intelektualnom svojinom, kao i trgovine krivotvorenim proizvodima. Osnovni problem je bio uskla|ivawe nacionalnih zakonodavstava zemaqa u svetu po pitawu intelektualne svojine i trgovine istom. Za vreme pregovora blisko se sara|ivalo sa drugim organizacijama koje su ve} imale iskustva sa intelektualnom svojinom i trgovinom krivotvornim proizvodima, poput WIPO-a (World Intellectual Property Organization, svetske organizacije za intelektualnu svojinu), a i sa drugim organizacijama poput UNESCO-a i UNCTAD-a. Pregovori su bili dugi i izda{ni, ali su na kraju (1994. godine) izrodili Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine.

�

SPORAZUM O TRGOVINSKIM ASPEKTIMA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

Po~etkom devedesetih godina dvadesetog veka, mnoge razvijene zemqe su istakle zna~aj globalne za{tite intelektualne svojine, {to je i dovelo da se u okviru Urugvajske runde usvoji Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. Ovaj sporazum (koji je potpisalo vi{e od 100 zemaqa) zahteva od potpisnica da, sa veoma ograni~enim izuzecima, pru`e visok nivo za{tite intelektualne svojine i obezbede mehanizme za weno sprovo|ewe. Glavni argument razvijenih zemaqa za za{titu je da }e ista dovesti do pove}awa me|unarodne trgovine, na korist svih (mada, s obzirom da su razvijene zemqe neto izvoznici intelektualne svojine, ~ini se da }e to i}i samo wima na ruku, jer sporazum o~ito pove}ava wihoj izvoz dok se piratski proizvodi sklawaju sa tr`i{ta; iz svega toga se postavqa pitawe da li i zemqama u razvoju u interesu da {tite intelektualnu svojinu).

Osnovni ciq koji se iznosi u sporazumu je za{tita i primena prava intelektualne svojine koja bi trebalo da doprinese unapre|ewu tehnolo{kih inovacija i transferu i {irewu tehnologije, na uzajamnu korist stvaralaca i korisnika tehnolo{kog znawa, na na~in koji podsti~e socijalnu i ekonomsku dobrobit, kao i uravnote`ewe prava i obaveza. Zemqe potpisnice su se dogovorile da pru`e efektivnu i adekvatnu za{titiu intelektuakne svojine da bi se smawili poreme}aji u me|unarodnoj trgovini (gde sama za{tita ne}e stvarati nove prepreke legitimnoj trgovini). One su se slo`ile da pru`e za{titu intelektualne svojine pod svojim doma}im zakonima i regulativama u saglasnosti sa pravilima i postipcima iznetim u sporazumu. Zemqe potpisnice }e u svojim doma}im zakonima da se usaglase sa odredbama iz Pariske konvencije o za{titi industrijske svojine (revizija iz Stokholma 1967. godine) i Bernske kovencije o za{titi kwi`evnih i umetni~kih dela (revizija iz Pariza 1971. godine). Sporazumom je utv|ena neka dowa granica mera koje se sprovode u za{titi intelektualne svojine, a zemqe potpisnice mogu ako `ele da primewuju i vi{e mera od propisanih, samo dok to nije u suprotnosti sa samim sporazumom. Tako|e ne}e biti diskriminacije prema nacionalnosti (drugim dr`avqanima zemaqa potpisnica daje se isti tretman kao doma}im dr`avqanima, odnosno koji nije nepovoqniji), i daje se tretman najpovla{}enije necije (sve {to se dodeli dr`avqanima jedne zemqe potpisnice, automatski se primewuje na dr`avqane svih zemaqa potpisnica; izuzeci su ako su prednosti proizi{le iz sporazuma koji se ne ti~u intelektualne svojine ili su stupili na snagu pre sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (a da su o tim prethodnim sporazumima obave{ten Savet i da ne predstavqaju diskriminaciju drugi ~lanica) i ako se ne radi o nacionalnom tretmanu, ve} o tretmanu datom drugoj dr`avi). Sporazumom se kao prava intelektualne svojine {tite (i prepoznaju kao takva) autorska i srodna prava (za{tita najmawe 50 godina), `igovi (za{tita najmawe 7 godina, s tim {to se za{tita mo`e neograni~eno obnavqati), geografske oznake (za{tita pripada u potpunosti zemqi porekla), industrijski modeli i uzorci (za{tita 10 godina), patenti (za{tita 20 godina), {eme (topografije) integrisanih kola (za{tita 10 godina) i neotkrivene informacije (za{tita traje dok tajna ima tr`i{nu vrednost). Za sva prava su odre|eni svojevrsni postupci ({ta spada pod patentibilni proizvod, dodatna za{tita geografske oznake vina i alkoholnih pi}a, izdavawe licence i prenos prava `igova i drugi) i izuzeci pravilima. Kod kr{ewa prava intelektualne svojine*, sporazum predvi|a da se titularima prava (savezi i udru`ewa koja su ovla{}ena da brane takva prava) stavqaju na raspolagawe gra|anski sudski postupci koji se odnose na sprovo|ewe bilo kog prava intelektualne svojine obuhva}ene ovim sporazumom (ne stvara se nikakva obaveza uvo|ewa sudskog sistema sprovo|ewa prava intelektualne svojine koji bi se razlikovao od onog koji generalno va`i za sprovo|ewe zakona, niti uti~e na sposobnost ~lanica da generalno sprovode svoje zakone). Tu`ena strana ima pravo da bude blagovremeno i detaqno obave{tena pismenim putem, ukqu~uju}i razloge na kojima se zasniva tu`beni zahtev. Postupci koji se odnose na sprovo|ewe prava intelektualne svojine bi}e pravi~ni i jednaki za sve. Oni ne}e biti nepotrebno slo`eni ili skupi, niti }e sadr`ati nerazumne rokove, kao i nepotrebna odlagawa. Strane imaju pravo da budu zastupane od strane nezavisnih pravnih zastupnika i postupci ne}e nametati prekomerno optere}uju}e zahteve vezane za obavezno li~no pojavqivawe. Sve strane u takvim postupcima imaju pravo da obrazla`u svoje zahteve i da podnose relevantne dokaze. Postupak }e obezbediti na~ine otkrivawa i za{tite poverqivih informacija, ukoliko to nije suprotno postoje}im ustavnim zahtevima. Sudske vlasti imaju ovla{}ewa, u slu~aju kada strana dostavi razumno dostupne dokaze koji su dovoqni da podr`e wene zahteve i kada ima konkretne dokaze relevantne za podr`avawe svojih zahteva koji se nalaze pod kontrolom suprotstavqene strane, da narede da te dokaze suprotstavqena strana podnese, pod uslovima koji u odgovaraju}im slu~ajevima osiguravaju za{titu poverqive informacije. U slu~ajevima kada strana u sporu namerno i bez vaqanog razloga odbije da stavi na uvid, ili na drugi na~in ne obezbedi potrebne informacije u razumnom vremenskom periodu, ili zna~ajno spre~ava postupak po tu`bi, ~lanica mo`e ovlastiti sudske vlasti da donesu prethodne i kona~ne odluke, afirmativne ili negativne, na osnovu informacija koje su im dostavqene, ukqu~uju}i `albe ili tvr|ewa strane koja je pretrpela {tetu zbog odbijawa pristupa informacijama, pod uslovom da stranama da mogu}nost da budu saslu{ane povodom iznetih tvrdwi ili dokaza. Sudske vlasti imaju ovla{}ewe da nalo`e strani da prestane sa povredom prava, izme|u ostalog, da bi se spre~io ulazak u trgovinske tokove na wihovoj teritoriji uvezene robe kojom se vre|a pravo intelektualne svojine, odmah po cariwewu takve robe. ^lanice nisu obavezne da omogu}e izdavawe takvih ovla{}ewa u odnosu na za{ti}eni predmet koji je neka osoba stekla ili naru~ila pre nego {to je saznala ili imala razumnog osnova da veruje da bi bavqewe takvim predmetom predstavqalo povredu prava intelektualne svojine. Da bi se obezbedilo efikasno spre~avawe povreda prava, sudske vlasti su ovla{}ene da nalo`e da se roba za koju su utvrdili da predstavqa povredu prava, bez bilo kakve nadoknade povu~e iz trgovinskih tokova na na~in kojim se ne}e naneti {teta titularu prava ili, ako bi to bilo u suprotnosti sa postoje}im ustavnim zahtevima, uni{te. Sudske vlasti su tako|e ovla{}ene da nalo`e da se sirovine i alati, ~ija je preovla|uju}a upotreba bila u stvarawu roba kojima se vr{i povreda prava, bez ikakve nadoknade povuku iz trgovinskih tokova na na~in koji }e svesti rizik od daqih povreda prava na najmawu mogu}u meru. Pri razmatrawu takvih zahteva, uze}e se u obzir srazmera izme|u ozbiqnosti povrede i nalo`enih pravnih sredstava, kao i interesa tre}ih lica. U odnosu na robe sa krivotvorenim `igom, uklawawe nezakonito stavqenog `iga nije dovoqno, osim u izuzetnim slu~ajevima, da bi se omogu}ilo pu{tawe robe u promet.

*preuzeto iz odgovaraju}ih ~lanova Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine

�

U slu~aju da je jedna strana pogre{no optu`ila drugu stranu, tu`ena strana (koja nije kriva) ima pravo na obe{}e}ewe (koji uglavnom podrazumevaju tro{kove procesa i zastupnika). Ne postoji obaveza da se obezbedi mogu}nost preispitivawa osloba|aju}ih slu~ajeva u krivi~nom postupku. Ako se smatra da se krivotvorena roba uvozi preko granice (ovo ne va`i ako su zemqe u carinskoj uniji uklonile sve administrativne prepreke), mo`e se podnetizahtev dr`avnim vlastima i carinskoj slu`bi da zaustavi tu robu i zadr`i na granici. Ako u roku od 10 radnih dana (uz mogu}nost produ`ivawa za jo{ 10 radnih dana) tre}a strana (koja nije ni tu`eni, ni tu`ilac, ve} ovla{}eni organ) ne pokrene postupak o zadr`avawu robe (ili se o istom ne obavesti carinska slu`ba), i ako su ostali uslovi za prolaz robe ispuweni, carinska slu`ba }e pustiti zadr`anu robu. Ako se utvrdi da je roba zadr`ana bez vaqanog razloga, vlasniku robe }e se nadoknaditi eventualni gubici koje je imao zadr`avawem robe. Mogu se izuzeti mawe koli~ine koje ne ugro`avaju nikog komercijalno (i koje se naj~e{}e nalaze u li~nom prtqagu). Tako|e od obaveza su izuzete sve radwe pre dono{ewa sporazuma.

Kao pitawe se postavqa {ta mawe razvijene zemqe imaju od sprovo|ewa Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, kada se zna da su neto izvoznici proizvoda intelektualne svojine razvijene zemqe, i sporazumom se samo piratska roba sklwa sa tr`i{ta, odnosno izgleda da sporazum koristi samo razvijenim zemqama. Kao osnovna parola razvijenih zemaqa je da }e sporazum doprineti pospe{ewu me|unarodne trgovine koja }e svima doneti koristi. Ali za mawe razvijene zemqe se iznosi da }e sprovo|ewe sporazuma doprineti wihovom razvoju. Me|unarodna trgovina proizvodima intelektualne svojine obuhvata i igrane filmove, televiziju, muziku, izdava~ku industriju, kompjutersku, farmaceutsku, komunikacionu, kao i mnoge druge. Ve}ina tih industrija se oslawa na za{titu koju im pru`aju autorska prava, `igovi i patenti. Po{to mawe razvijene zemqe nemaju nameru da izvoze ove proizvode, na prvi pogled se ~ini da one nemaju potrebe da {tite intelektualnu svojinu, ili ~ak da za wihov razvoj za{tita nije ni po`eqna, ili da }e za{tita paralisati wihov razvoj. Glavni argument koji se vidi za ovo je da mawe razvijene zemqe nemaju sredstava za uvoz legitimnih, nekrivotvorenih proizvoda intelektualne svojine, jer ako moraju da pla}aju, mawe }e mo}i da se uzme ({to }e umawiti {anse za privredni razvoj i pro{irewe trgovine). Na primer, ako bi qudi bili primorani da koriste samo originalne kompjuterske programe (poput operativnog sistema), mawe qudi bi imalo kompjutere (ili bi sa WINDOWS-a pre{li na LINUX), ~ime bi tehnolo{ki zaostajali, ili ako bi morali da koriste samo originalne muzi~ke diskove, mawe qudi bi ~ulo {ta je prava muzika (jer na{a muzi~ka industrija ima veoma ograni~en izbor prave muzike), i onda bi ~ak i kulturalno nazadovali. A ako bi prihvatili za{titu intelektualne svojine, to ne bi dovelo do pove}awa trgovine mawe razvijenim zemqama, jer one ne izvoze te proizvode, a ~ak i kad ih izvezu (neko kwi`evno delo ili film), ta dela }e {tititi razvijene zemqe, ~ak iako zemqa porekla nema adekvatnu za{titu. Ipak se mora obratiti pa`wa na to da kompanije kojima treba za svoje proizvode za{tita intelektualne svojine ne}e biti voqne da ogranke izmeste u zemqe gde te za{tite nema. Te{ko je zamisliti muzi~ku ku}u koje }e izmestiti svoju proizvodwu diskova u zemqu u kojoj je rasprostrawena piraterija. Ako je mo`da i mogu}e da se izmesti ogranak u zemqu koja ne pru`a za{titu, nikako nije mogu}e da }e zemqa da izvozi svoje proizvode u tu zemqu, tamo gde ne mogu da se za{tite jednostavno }e zaobi}i (ignorisati celo tr`i{te). To zna~i da zemqa ne}e snabdevati svoje tr`i{te legalnim lekovima, filmovima, kompjuterskim i muzi~kim diskovima (ve} kopijama, koje su ~esto veoma lo{e). Ako mo`da i nije toliko bitno da li }e gra|anstvo gledati filmove na lo{im diskovima snimanim kamericom u bioskopu, veoma je bitno za zemqu da li }e tehnologija ugra|ena u samu infrastrukturu zemqe biti vrhunska, {to sa sobom povla~i i garancije tehni~ke pomo}i i servisa, unapre|ivawa, i uop{te garanciju da }e funkcionisati. Mada, kad se ovo ka`e, odmah se pomisli na kompjuterske programe (koliko samo puta WINDOWS XP provokativno ponudi da posle gre{ke se javi direktno MICROSOFT-u radi otklawawa iste u budu}em radu; a sa piratskom verzijom koja je jako popularna u Srbiji to se ne sme), ovo va`i i za druge proizvode farmacetske i komunikacione industrije (gde je patentirani deo i sr` samog proizvoda). Tako se donosi zakqu~ak dok je piraterija kratkoro~no ekonomska prednost, dugoro~no ima mnogo vi{e negativnih implikacija. Za{tita intelektualne svojine je kao i svako pridr`avawe dogovora, va`no za zemqu da bi bila deo me|unarodne zajednice, ali i izbegavawe me|unarodne blokade koja ide mnogo daqe od proizvoda intelektualne svojine. Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine ima izuzetke za mawe razvije zemqe i najnerazvijenije zemqa koji ih osloba|aju nekih delova sporazuma na odre|en broj godina, ali oni se ne mogu zauvek koristiti. Jednostavno nije u interesu zemqe da se oslawa na te izuzetka zbog ve} pomenutih dugoro~nih posledica. Ako zemqa ne {titi tu|u intelektualnu svojinu, mala je verovatno}a da }e sama razviti svoju intelektualnu svojinu, samim tim i tu vrstu industrije, {to }e zemqu osuditi da doveka bude neto uvoznik intelektualne svojine. I pored svih ekonomskih razloga, mora se pomenuti i kulturolo{ki, promocija sopstvenog jezika, kao i moralni, jer nikad nije uredu koristiti tu|i rad bez nekakve nadnade (misle}i na naknadu stvaraocu, ne distributeru - legalnom ili nelegalnom). Ali opet sa druge strane proces imitacije u mawe razvijenim zemqama (ovo se dokazalo na primeru azijskih zemaqa, posebno novoindustrijalizovanih zemaqa) je osnova za kreativnu imitaciju koja prethodi invenciji. Tanka je linija izme|u prostog kopirawa proizvoda i kreativnog unapre|ivawa ve} postoje}eg (otklawawa onih sitnih gre{aka, radi usavr{avawa ne~eg {to je dobro), oba su podjednako ka`wiva, ali koliko ono prvo (prosto kopirawe) nije opravdano nikako sem komercijalnom zloupotrebom, ono drugo (unapre|ivawe) je ipak ~esti korak ka razvoju. Najboqi primer je privreda Japana, koja od jedne od najunaza|enijih privreda posle drugog svetskog rata (atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki, mada i sam rat je bio veoma poguban, Japan je posledwi iz Osovine kapitulirao*, {to samo po sebi zna~i da se borio dok zaista vi{e ni{ta nije preostalo, ni qudi, ni resursa) danas jedna od (ako ne i prva) najrazvijenija privreda, a po~ela je imitacijom (naravno va`an faktor je i transfer znawa {kolovawem svojih qudi u inostranstvu koji su potom svoje znawe i radne navike vra}ali u zemqu, ali naravno opet uz prilago|avawe svojim potrebama i okru`ewu). Period imitacije, a sa tim i kreativne imitacije, prati i jedan period nekvalitetne proizvodwe, koji kad se savlada (kada se ovlada proizvodnim procesima) dovodi do proizvodwe koja mo`e da se izjedna~i sa originalnim, pa zemqa tu mo`e da pre|e liniju kopirawa-unapre|ivawa, da po{to je ovladala tehnologijom i proizvodnim procesom, po~ne sama da razvija svoje (invencija i inovacija).

*iako je Japan zvani~no kapitulirao 1945. godine, posledwi Japanski carski vojnik se predao tek '70 godina skrivaju}i se na nekom od pacifi~kih ostrva

�

ME\UNARODNE ORGANIZACIJE KOJE SE BAVE INTELEKTUALNOM SVOJINOM

Tako je od 1994. godine prvi put regulisana me|unarodna trgovina proizvodima intelektualne svojine multilateralno. Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs) je postao sastavni deo Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organization), koji reguli{e intelektualnu svojinu, kao {to Generalni sporazum o trgovini uslugama (GATS) je sastavni deo koji reguli{e usluge, a Generalni sporazuma o trgovini i carinama iz 1994. godine (GATT 1994) je sastavni deo koji reguli{e robu, i svaki sporazum zasebno ima svoj Savet (za tu oblast u me|unarodnoj trgovini) koji odgovaraju Generalnom savetu Svetske trgovinske organizacije. Kako se u sporazumima razmewuju koncesije, va`no je napomenuti da to va`i samo kada je re~ o robi i usligama, jo{ nema slu~aja da se razmewivale koncesije oko proizvoda intelektualne svojine, ve} se sporazumom ~lanice samo obavezuju da }e po{tovati prava i {titi intelektualnu svojinu. Svetska trgovinska organizacija broji 149 zemaqa ~lanica (zakqu~no sa 11.12.2005) sa 32 zemqe posmatra~a (me|u kojima je i Srbija, zasebno od Crne Gore, i BiH, dok su sve ostale biv{e Jugoslovenske republike ve} ~lanice; zasebna prijava je podneta 10.12.2004, a Generalni savet je prihvatio zasebne prijave 16.2.2005, pregovori sa Srbijom su zapo~eti 7.10.2005, gde je Srbija iznela Memorandum o spoqnotrgovinskom re`imu, kao i pisane odgovore na zahteve ~lanica, akcioni plan implementacije Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (13.7.2005), kao i informacije o doma}im i izvoznim subvencijama u poqoprivredi; ta incijalna diskusija je bila "vrlo korisna i profesionalna"). Svetska trgovinska organizacija prepoznaje 7 oblika intelektualne svojine (autorska prava; patenti; trgovinski `igovi; geografsko poreklo; industrijski dizajn; tipografija integrisanih kola; trgova~ke tajne).

Poslove koji se odnose na autorsko i wemu srodna prava, kao i na pravo industrijske svojine, na me|unarodnom planu vr{i Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (World Intelectual Property Organization) koja je osnovana na Diplomatskoj konferenciji o intelektualnoj svojini odr`anoj od 11.6. do 14.7.1967. godine u Stokholmu, i koja je od 19.10.1977. godine registrovana kao specijalizovana agencija Ujediwenih nacija. Konvencijom o osnivawu ove me|unarodne organizacije precizirano je da ona ima za ciq da unapre|uje za{titu intelektualne svojine u svetu kroz saradwu sa dr`avama kao i sa drugim me|unarodnim organizacijama, a uz to i da obezbe|uje administrativnu saradwu izme|u unija. Time je ona administrator i depozitar za oko tridesetak me|unarodnih ugovora u oblasti intelektualne svojine koji obrazuju vi{e unija, i to: Bernsku uniju, Parisku uniju, Madridsku uniju, Ha{ku uniju, Lokarnsku uniju, Lisabonsku uniju, Nicansku uniju, Budimpe{tansku uniju, Be~ku uniju (koja bazira na Be~kom sporazumu o ustanovqewu me|unarodne klasifikacije figurativnih elemenata `igova od 12.7.1973, sa izmenama 1.10.1975), PCT uniju (Patent Cooperaton Treaty), IPC uniju (koja se zasniva na Strazburskom aran`manu o me|unarodnoj klasifikaciji patenata od 24.3.1971.godine) i FRT uniju (Film Register Treaty - koja obuhvata Ugovor o me|unarodnoj registraciji audiovizuelnih dela od 18.4.1989.godine). Ona se veoma istakla tokom pregovora oko regulisawa trgovine intelektualnom svojinom, kao i trgovine krivotvorenim proizvodima, koji su iznedrili Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine.

Me|unarodna alijansa za intelektualnu svojinu (International Intellectual Property Alliance) je udru`ewe privatnog sektora (oformqeno 1984) koje predstavqa industrije intelektualne svojine u bilateralnim i multilateralnim naporima da unaprede me|unarodnu za{titu intelektualne svojine. Organizacija je sastavqena od 7 asocijacija (AAP, BSA, ESA, IFTA, MPAA, NMPA, RIAA), gde svaka predstavqa zna~ajan segment u SAD industijama intelektualne svojine (okupqa oko 1900 preduze}a koja proizvode i distribuiraju proizvode intelektualne svojine svuda po svetu; pazi na sve vrste kompjuterskih programa - poslovnih i zabavnih, filmova, muzike i pisanih dela - i u pisanoj i u elektronskoj formi). Industrije intelektualne svojine su najbr`e rastu}e u SAD, a jeftina tehnologija za kopirawe omogu}ava pirateriju u drugim zemqama (procewuje se da je godi}wi gubitak od piraterije izme|u 30 i 35 milijardi dolara). Ova organizacija nadgleda oko 80 zemaqa, u saradwi sa SAD vladom, doma}om vladom i predstavnicima privatnog sektora. Ciq im nije samo suzbijawe piraterije nego i podsticawe kulturolo{kog i tehnolo{kog razvitka zemaqa, kao i podsticawe investirawa i zaposlenosti. Svake godine izdaje "Special 301", izve{taj o akcijama zemaqa koje se ne pridr`avaju pravila o za{titi intelektualne svojine ili preduzimaju akcije koje osuje}uju trgovinu, ili jednostavno ne ~ine napore da se prepreke otklone (Srbija je na toj listi od 2003. godine pa na daqe).

Mada ne u tako klasi~nom smislu kao prethodne organizacije, UNESCO je veoma bitan faktor kada se govori o intelektualnoj svojini, a bio je tako|e jedan od kqu~nih saradnika tokom pregovora oko regulisawa trgovine intelektualnom svojinom, kao i trgovine krivotvorenim proizvodima. Osnovana jo{ 1945. godine sa ciqem doprinosa miru i sigurnosti putem promocije me|unarodne saradwe kroz obrazovawe, nauku i kulturu. Projekti koje sponzori{e UNESCO obuhvataju opismewavawe, tehni~ke programe i obuke predva~a, me|unarodne nau~ne projekte, regionalne kulturolo{ke i istorijske projekte, unapre|ewe i promociju kulturolo{ke raznovrsnosti i me|unarodnu saradwu koja }e obezbediti o~uvawe svetskog kulturolo{kog nasle|a. UNESCO se vodi programom Obrazovawe za sve do 2012. godine; bori se za o~uvawe prirodnih resursa i o~uvawe qudskih prava. Ono {to je na ovu temu bitno je projekat "slobodnog toka ideja butem re~i i slike", kojim se `eli izgraditi dru{tvo bazirano na razmeni znawa i sjediwavawa svih sociokulturolo{kih i eti~kih dimenzija odr`ivog razvoja. I on ima sporazume koji reguli{u pitawe intelektualne svojine. Dok se u Konvenciji o kulturolo{koj raznolikosti (konvencija o za{titi i promociji kulturolo{ke raznolikosti i umetni~kog izra`avawa) prava intelektualne svojine stavqaju po strani (dok se promovi{e kultura), kao i kulturolo{ki izuzetak (koji su izglasale Francuska i Kanada najvi{e po pitawu filmske industrije) koji treba da {titi lokalnu kulturu (a, prema SAD, to je samo novi vid protekcionizma), UNESCO jo{ iz 1952. Univerzalnom konvencijom o autorskim pravima prepoznaje ista kao osnovu za gra|ewe kulture, uspostavio je Me|uvladin komitet za autorska prava(gde je Hrvatska jedna od 18 ~lanica); UNESCO je imao mnogo kontraverznih akcija (najpoznatija za slobodu {tampe), ali je ipak wegov doprinos veliki.

�

SPROVO\EWE ZAKONA O ZA[TITI

INTELEKTUALNE SVOJINE

Da bi se povinovale me|unarodnim sporazumima i da bi pristupile mnogim me|unarodnim organizacija, mnoge zemqe u razvoju su usvojile veoma sofisticirane zakone o intelektualnoj svojini. Tako se ~ini da su svi oblici intelektulane svojine pravilno za{ti}eni u toj zemqi. Ali stvarnost mo`e biti ne{to druga~ija ako se ti zakoni ne sprovode kako vaqa. Usvajawe tih zakona je svakako prvi korak ka za{titi intelektualne svojine i ponekad omogu}ava zemqi da usvajawem zakona se prikqu~i kqu~nim me|unarodnim tokovima u koje je `elela (i zbog kojih je usvojila zakon). Ali samo usvajawe bez sprovo|ewa zakona ne}e mo}i doveka da obmawuje javnost (zato deo 3 Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine zahteva od zemqa da uspostave mehanizme za sprovo|ewe za{tite intelektualne svojine). Postoji nekoliko razloga za{to zemqe ne mogu vaqano da sprovode za{titu. Ve}ina zakona koje donose zemqe u razvoju se (ponajvi{e) ugledaju na zakone SAD ili Francuske, koji se uglavnom oslawaju na sprovo|ewe za{tite od strane vlasnika prava, a mawe dr`ave (tako u SAD, ve}ina parnica oko kr{ewa prava intelektualne svojine, sem onih ve}ih, je gra|anska). Jedan od razloga za{to ovakav na~in sprovo|ewa prolazi u razvijenim zemqama je taj {to samo sudstvo omogu}ava vlasnicima da "jure" svoja prava ~ine}i ih ekonomski isplativim, odnosno sami tro{kovi parnice ne}e iznositi vi{e od nadoknade. Neke zemqe u razvoju su pak izostavile ove kqu~ne elemente za privatno sprovo}ewe (kompetentnost sudija ili porote da presude odgovaraju}u nadoknadu iako nije dokazan ta~an finansijski gubitak; a zbog prirode intelektualne svojine, te{ko je, a nekad i nemogu}e da se doka`e ta~an gubitak od kr{ewa), tako da svaka zemqa mora prvo preispitati svoje zakone da bi videla da li su oni u ekonomskom smislu "povoqni" za privatno sprovo}ewe, pre uvo|ewa istog. Tako|e, zakonu o intelektualnoj svojini mora se dati neka vrsta ekspeditivnog delovawa, jer je mala korist da vlasnik podnese tu`bu za kr{ewe prava zbog toga {to }e se {teta legitimnom proizvodu naneti mnogo pre no {to se pokrene postupak, a kr{ilac ~esto nije u stawu da nova~no odgovara za {tetu. Zato se mora razviti neki brzi mehanizam koji }e omogu}iti vlasniku prava da se prijavi i dobije momentalnu od{tetu, uz zabranu i zaplenu krivotvorene robe. U mnogim zemqama zakon ne poznaje prava intelektualne svojine, i nije siguran kako da ga primeni. Zato se mora ukazati na to da se prava nematerijalnih dela moraju shvatiti podjednako ozbiqno kao i prava materijalnih dela. Mnogi problemi pravne i zakonske pripode vladaju u zemqama u razvoju, tako da sprovo|ewe i za{tita prava intelektualne svojine tu dobija nizak prioritet (pogotovo kad se desi da takvi zakoni pogoduju samo stranim korporacijama). Ali kad se gleda na dugoro~ne ekonomske prednosti zemqe (u smislu trgovine, ravoja privrede i povinovawa me|unarodnim zahtevima) mo`da se dodeli neki vi{i prioritet. Tako se mo`e re}i da je u dugoro~nom ekonomskom interesu svih zemaqa da se pridr`avaju svih zakona o za{titi intelektualne svojine ostalih zemaqa, uz naglasak ne samo na usvajawe zakona nego i stvarawe uslova za wegovo pravilno sprovo|ewe.

�

ISKUSTVO SRBIJE SA ZAKONIMA

O INTELEKTUALNOJ SVOJINI

Pod ogromnim pritiskom od strane EU i SAD, Srbija je u potpunosti aproksimirala svoje zakonodavno telo po pitawu intelektualne svojine sa zakonodavnim telom iz EU. On sad obuhvata isti tretman kako doma}ih, tako i inostranih autora bilo gde u svetu, ukqu~uju}i du`inu trajawa za{tite, kao i prava koja su zagarantovana vlasniku. Zavod za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore (Ustanovqewe institucije za za{titu industrijske svojine predstavqa konvencijsku obavezu svih zemaqa ~lanica Pariske unije za za{titu industrijske svojine; Srbija je, u pravnom kontinuitetu preko Kraqevine Srbije, jedna od 11 zemaqa osniva~a Pariske unije 1883. godine, ali je Upravu za za{titu industrijske svojine osnovala znatno kasnije, 15.11.1920. godine; ime te institucije kod nas se vi{e puta mewao: Savezna uprava za pronalaza{tvo 1948; Savezni ured za patente 1953; Savezna uprava za patente 1956; Uprava za patente 1958; Savezni zavod za patente 1967; Savezni zavod za intelektualnu svojinu 1994; Zavod za intelektualnu svojinu 2003; zavod je od osnivawa bavi patentima, `igovima i industrijskim dizajnom, od 1981. u nadle`nosti su mu i geografski indikatori porekla, od 1994. autorska i srodna prava, a od 1998. tipografiju integrisanih kola) je dao dozvolu dvema organizacijama za za{titu autorskih i srodnih prava - SOKOJ i OSPJ, a zavod je zadu`en za nadgledawe wihovih aktivnosti. Ali kako nijedna od tih organizacija kao ni zakonodavno telo ne funkcioni{u kako vaqa, i zbog {iroko ra{irene piraterije, Me|unarodna alijansa za intelektualnu svojinu je stavila na{u zemqu na spisak posmatranih zemaqa ({to mo`e zna~iti neku vrstu trgovinskih sankcija). Zemqa je organizovala masovno spaqivawe piratskih diskova kao zank spremnosti da se bori sa piraterijom (marta ove godine je spaqeno nekih 350000 zaplewenih diskova). Ali zabrinutost me|unarodne zajednice se ne smawuje (posle ~iwenica da je ~ak i republi~ki ministar trgovine Bojan Dimitrijevi} izjavio da kupuje piratska izadwa, ~iwenice da se kwige kopiraju na veliko, tv i radio stanice "skidaju" muziku preko p2p (peer-to-peer) programa, dok bioskopi izumiru, a muzi~ari uvi|aju da je jedini izvor prihoda u javnih nastupima). Prema podacima Me|unarodne alijanse za intelektualnu svojinu, muzi~ka industrija u Srbiji je izgubila oko 12 miliona dolara zbog piraterije, dok piratska dela pokrivaju oko 80% tr`i{ta, a sama Srbija je izgubila oko 20 miliona dolara u porezima. Najve}i problem je {to su nov~ane kazne za pirateriju uglavnom relativno blage, dok zatvorske, iako retke, malo primerenije (trenutno se vodi ili pokre}e oko 400 krivi~nih prijava). Me|unarodna alijansa za intelektualnu svojinu na{oj zemqi predla`e prioritetizovawe borbe protiv piraterije, pogotovo uli~ne piraterije, dono{ewe zakona o opti~kim medijima (jer se veruje da postoji bar jedna "opti~ka fabrika" koja umno`ava diskove za doma}e tr`i{te i za inostrano), davawe ve}ih ovla{}ewa carinskim organima u delovawu protiv uvoza i izvoza piratskih proizvoda, obuka tu`ilaca i sudija u odnosu na povrede autorskih prava, upu}ivawe tr`i{nih inspektora na primenu pravila autorskog prava na slu~ajeve uli~ne prodaje, primena Zakona o visokotehnolo{kom kriminalu u Srbiji. Ipak, u izve{taju se navode i pozitivni tokovi u borbi protiv piraterije u na{oj zemqi, pre svega Antipiratski akcioni plan Vlade Srbije iz oktobra 2004, zatim dobra saradwa pojedinih organizacija koje se bave za{titom autorskih prava sa MUP-om, pokrenuti postupci kao i donete presude protiv odre|enog broja prekr{ilaca autorskog prava.

�

ME\UNARODNA TRGOVINA PROIZVODIMA INTELEKTUALNE SVOJINE NA PRIMERU SAD

Po{to ve} nema toliko mnogo da se pri~a o trgovini Srbije proizvoda intelektualne svojine, pogleda}e se slu~aj Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, kao jedne od najrazvijenijih privreda na svetu.

1995. godine, SAD su izvezle proizvode intelektualne svojine u iznosu od oko 27 milijardi dolara, a uvezli u iznosu od 6,3 milijarde, {to zna~i ostvarili neto izvoz od 20,6 milijardi dolara; to je iznosilo 31% od totalnog prinosa koji je zabele`en u ra~unu trgovine uslugama. Dobar deo ove trgovine se odvijao me|u firmama, mati~nih kompanija iz SAD i wenih filijala u inostranstvu u ma{inskoj i hemijskoj industriji, i veleprodaji. Veliko u~e{}e intrafirmskih transakcija ovih industrija odslikava visoko u~e{}e intelektualne svojine u industrijskim procesima koji se obavqaju u inostranstvu, kao i globalizacijske tokove tih industrija. U veleprodaji taj broj transakcija odslikava aktivnosti filijala koje vra}aju rojalitete i naknade licenci svojoj mati~noj firmi u SAD u zamenu za kori{}ewe za{ti}enih materijala, `igova i patentiranih procesa. Na drugu stranu, firme koje nisu filijale imaju mawi promet, ali i to govori da ameri~ki industrijski procesi dobro prolaze na stranom tr`i{tu.

Intrafirmska trgovina je transakcija izme|u mati~ne kompanije i filijale van zemqe (u SAD se filijalama ozna~avaju sve druge firme u kojima ameri~ke firme kontroli{u 10%). Intrafirmska trgovina je ~inila 80% SAD trgovine proizvodima intelektualne svojine. Razlog za dominaciju intrafirmske trgovine le`i u ~iwenici da firme sa intelektualnom svojinom nastoje da dr`e kontrolu nad distribucijom iste, jer ba{ intelektualna svojina je instument konkurentvosti firme na globalnom tr`i{tu. Izvoz intelektualne svojine ameri~kih filijala u inostranstvu ka mati~noj firmi u SAD iznosio je 20,2 milijarde dolara, a izvoz mati~nih firmi ka svojima filijalama u inostranstvu 1,4 milijarde dolara. Uvoz inostranih filijala od mati~ne firme je iznosio 430 miliona dolara, a uvoz mati~nih firmi od svojih filijala u inostranstvu 4,7 milijardi dolara; {to zna~i da je neto izvoz 16,5 milijardi dolara (prema podaca iz 1995).

�

Ameri~ka ma{inska industrija je ~inila najve}i deo intrafirmskog izvoza od 5,7 milijardi dolara, {to ~ini 28%, a ostvarila je najve}i prinos od 5,4 milijarde dolara intelektualne svojine. Veleprodaja je u~estvovala sa 22%, a prinos je bio 3,3 milijarde. Proizvo|a~i hemijskih i sli~nih proizvoda su tre}i po u~e{}u sa 16% i prinosom od 1,2 milijarde dolara (prema podacima iz 1995). Primat hemijske i ma{inske industrije u izvozu intelektualne svojine u inostranstvo proizilazi iz domena globalizacije i transfera tehnologije vezanih za ove industrije. Od svih proizvodnih industrija, hemijska industrija prima najvi{e ameri~kih direktnih investicija u inostranstvu (iznosile su 50,4 milijarde dolara; dok su iste za ma{insku industriju iznosile 29 milijardi dolara). Ove industrije tako|e najvi{e razvijaju tehnologije vezane za proizvodwu u farmaceutici i kompjuterskoj industriji. Tro{kovi istra`ivawa i razvoja po zaposlenom (uobi~ajen pokazateq tehnolo{kog inteziteta) tako|e ukazuju na trend globalizacije i transfera tehnologije, jer od svih ameri~kih industrija, ovi tro{kovi su bili najve}i u hemijskoj industriji (15047 dolara po radniku), potom u ma{inskoj industriji (12895 dolara po radniku), dok je prosek za sve industrije 7302 dolara po radniku.

Industrija

Tro{kovi R&D u milionima $

Broj zaposlenih u hiqadama

Tro{kovi R&D po radniku u $

Hemijska

17248

1146

15047

Ma{inska, bez elektronske

13541

1050

12895

Transportna sredstva

16782

1773

9467

Elektronska i elektri~na oprema

7572

834

9079

Primarni i metali

743

577

1288

Hrana

1159

1237

937

Gorivo

2278

512

4446

Veleprodaja

658

434

1516

Usluge

1447

1663

870

Za pore|ewe, primat veleprodaje u izvoznicima proizvoda intelektualne svojine dolazi po osnovu kori{}ewa `igova, autorskih prava i patentiranih procesa filijala. Kori{}ewe filijala `igova, autorskih prava i patentirani procesa dovode do toga da se mati~nim firmama pla}aju rojaliteti i naknade licenci, {to se u bilansu SAD bele`i kao izvoz. Ameri~ke firme su tako|e izvezle intelektualnu svojinu u vrednosti od 5,3 milijarde dolara ostalim firmama u inostranstvu (koje nisu filijale), a uvezle od istih 1,2 milijarde dolara, {to zna~i ostvarile neto izvoz od 4,1 milijardu. Prodaja tehnologija indutrijskog procesa je ~inio 60% tim ostalim firmama, {to je ~inilo isto toliko neto izvoza (on je porastao sa 1,7 milijardi koliko je iznosio 1990, na 2,5 milijardi 1995, sa god{wom prose~nom stopom rasta od 9%). Elektoronska i elektri~na oprema (bez proizvodwe kompjutera) ~inila je najve}i deo SAD trgovine intelektualnom svojinom sa ostalim firmama (koje nisu filijale) sa izvozom od 1,6 milijarde dolara, dok je hemijska industrija druga, sa 479 miliona dolara. Posle toga je i{ao sektor usluga (in`ewering, ra~unovodstvo, istra`ivawe i menaxment) sa zajedni~kim izvozom od 295 miliona dolara, a filmska industrija sa 240 miliona dolara. I sve industije ostvarile neto izvoz, sem hemijske industrije koja je ostvarila neto uvoz od 173 miliona dolara.

Da bi se odr`ao rast ameri~kog izvoza intelektualne svojine, bilo je neophodno da trgovinski partneri na pravi na~in za{tite intelektualnu svojinu (inovatori vole da posluju na tr`i{tima gde je intelektualna svojina pravilno za{ti}ena). Zato je SAD i po~ela da ula`e napore da ohrabri svoje partnere (na prvom mestu EU, Japan, Kanada i Meksiko) da {tite intelektualnu svojinu. Tako je EU neko vreme bila na listi posmatrawa "special 301" (tamo gde se Srbija nalazi ve} 4 godine). Jedan od razloga koji se navodi je preterano skup proces za{tite patento u EU. A neke zmeqe ~lanice EU su ~ak odbijale da ameri~kim firmama daju "nacionalni tretman" oko zvu~nih i video zapisa. SAD su se bunile i zbog neslagawa u zakonima o patentima nekih ~lanica EU sa Sporazumom o trgovinskim pravima intelektualne svojine (konkretno su nesuglasice bile sa Portugalijom). Francuska je bila nametnula mnoge tehni~ke i administrativne barijere na sranu farmaceutsku industriju. Pored EU, i Japan je bio na toj listi, uglavnom zbog neadekvatne za{tite trgova~kih tajni i `igova). Sa Japanom je bilo najvi{e problema oko ograni~enosti za{tite na audio zapise po japanskom zakonu. Obim trgovine sa Kanadom i Meksikom je mawa, ali je i Kanada neko vreme bila na listi (zbog ograni~vawa trgovine usled za{tite doma}e kulture). U Meksiku je najve}i problem bila piraterija.

Danas su za SAD industrija kompjutera, filmova, muzike i sli~ne jedne od najva`nijih (kako zbog nadprose~nog rasta, tako i zbog zaposlenosti) sa godi{wom stopom rasta od 7% za period 1977/2001. godina. U 2002. godini te industrije su ~inile 5% GDP. Izvoz u inostranstvo tih industrija je 89 milijardi dolara za 2001. godinu (porast od 9% u odnosu na 2000). Samo 7 filmskih ku}a je u 154 strane zemqe zaradilo 12,5 milijardi dolara. Hollywood je mo`da najpoznatija industrija u SAD. Fin sklop fordovskog na~ina proizvodwe i oligopola. Po~eo je jo{ izme|u dva rata, kada je bio u rukama 8 filmskih ku}a i kada je godi{we izlazilo oko 400 filmova na tr`i{te. 1944. je 5 najve}ih dr`alo 73% tr`i{ta. 1948. antitrustovka parnica protiv 5 velikih i 3 mawe ku}e ih je naterala da smawe uticaj, a u to vreme je i televizijska mre`a po~ela da se {iri po SAD {to je predstavilo prvu pravu konkurenciju posle 30 godina, {to se odrazilo u padu profita. Ku}e su smawile broj filmova i po~ele da uvode inovacije (poput tehnikolora i 3D filmova). '60 godina se {ire po Evropi (odakle je u to vreme dolazil 50% prihoda - {to je dovelo do jo{ inovacija u filmskoj tehnologiji). '80 i '90 su po~ela preuzimawa, kad Koka kola preuzima Kolumbiju 1982, a MGM (Metro Golden Mayer) i UA (United Artists) se spajaju 1987. Do '90 godina je bilo 6 velikih studija: Time Warner Inc, The Walt Disney Company, Twentieth Century Fox, Sony Pictures, Paramount i Universal. Ova finansijka udru`ivawa su doprinela jo{ ve}im inovacijama, uz digitalnu revoluciju. U SAD je broj prodatih karata u 1997. bio 1,4 milijarde. Ameri~ko udru`ewe igranog filma (jedna od sedam asocijacija unutar Me|unarodne alijanse za intelektualnu svojinu) povezuje skoro sve velike filmske ku}e u SAD, a ima predstavni{tva u Los An|elesu, Va{ingtonu, Briselu, Rimu, Wu Delhiju, Rio De @eneiru, Singapuru, Meksikositiju, Torontu i Xakarti. Ameri~ko udru`ewe za marketing filmova (za filmove engleskog govornog podru~ija) okupqa oko 130 nezavisnih ku}a ~ije godi{we prodaje u inostranstvu iznose preko 1,6 milijardi dolara. Neke ku}e se preklapaju, poput New Line i MIRAMAX. Filmska industrija je jedan od va`nih inovatora, radi se o velikom novcu (prose~an tro{ak filma Ameri~kog udru`ewa igranog filma iznosi oko 95 miliona dolara, a 6 od 10 filmova ne uspe na tr`i{tu), i veoma je prisutna u svakodnevnom `ivotu. Tako|e je jedna od najpiratizovanijih industrija. Od pro{le godine u svetu je zapleweno 76 miliona samo u piratizovanim DVD, a Ameri~ko udru`ewe igranog filma je izgubilo 6,1 milijardu kroz pirateriju, mada je i sama uhva}ena u piratizovawu filma "This Film Is Not Yet Rated".

�

SADR@AJ:

Intelektualna svojina

4

Re{avawe problema intelektualne svojine

6

Sporazum o trgovinskim aspektima prava int. svojine

7

Me|unarodne organizacije koje se bave int. svojinom

11

Svetska trgovinska organizacija

11

Svetska organizacija za int. svojinu

11

Me|unarodna alijansa za int. svojinu

12

UNESCO

12

Sprovo|ewe zakona o za{titi int. svojine

13

Iskustvo Srbije za zakonima o int. svojini

14

Me|unarodna trgovina proizvodima int. svojine u SAD

15

Literatura

�

Literatura:

Drakuli} dr Mirjana: Osnovi kompjuterskog prava, DOPIS, Beograd, 1996.

Drakuli} dr Mirjana: Osnovi Poslovnog prava, Fakultet organizacionih nauka u Beogradu, Beograd 2001.

Kova~evi} dr Mla|en: Me|unarodna trgovina; Ekonomski fakultet u Beogradu, [abac 2002.

Panethiere Darrell: The Persistence of Piracy: The Consequences for Creativity, for Culture, and for Sustainable Development; The Global Alliance for Cultural Diversity, UNESCO, 2005.

U.S.International Trade Commission: Industry trade and technology review; USITC publication 3640, aug 2003

"Intelektualna i druga dobra u 3 toma", edicija "Me|unarodni ugovori" kwiga 7; Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava, Beograd

portal.unesco.org

www.antipiratskaasocijacija.org.yu

www.iipa.com

www.mpaa.org

www.usitc.gov

www.yupat.sv.gov.yu

www.wipo.int

Pri izradi su kori{}ene i bele{ke sa predavawa dr Predraga Bjeli}a na predmetu Me|unarodna trgovina

Tabela i grafici preuzeti sa www.usitc.org

� PAGE �21�